Milan Hrnjazović


 

PORTFOLIO          IZLOŽBE          BIOGRAFIJA          KONTAKT


 


Razglednice sa Mediterana           Trnova Ružica           Zajedno, ipak sami           Figure i aktovi            Crteži 

Femme Fatale / Velika Igra            Majka i Dete            Metamorfoze            Dlan


   
 
Crvene stene, ulje na platnu 100x140cm, 2016.



 
 
Vulkan, ulje na platnu 60x80cm, 2016.



 
 
Ptice, ulje na platnu 60x80cm, 2017.



 
 
Razglednica sa Mediterana, ulje na platnu 100x140cm, 2015.



 
 
Zagrljaj (Kanibalizam u jesen), ulje na platnu 75x110cm, 2016.
(u privatnoj kolekciji)


 

Razglednice sa Mediterana
Milan Hrnjazović

 

Već na prvi pogled slike na izložbi “Razglednice sa Mediterana” Milana Hrnjazovića ostavljaju specifičan utisak i bude u nama pomešana osećanja. Svesno želeći ovakvu reakciju posmatrača, autor u građenju svojih dela koristi karakterističan, njemu svojstven manir uzimajući kao polaznu tačku idiličnu ili prozaičnu scenu iz svakodnevnog života, poput ljubavnog para u zanosu ili cvetnog vrta, koju zatim slikarskim postupcima postepeno rastače i preoblikuje u jedan sasvim novi svet- nedefinisanu, haotičnu mrežu simbola, predstava i pojava. Iz početnih motiva proističe more rasutih fluidnih elemenata iz kojih se rađaju nove forme koje konstantno uplivavaju jedna u drugu i multiplicirajući se u nedogled stvaraju gotovo beskonačan haos elemenata, simbola i predstava.

Ideološka podloga Hrnjazovićevog slikarstva sačinjena je iz ličnih razmišljanja o socijanim razdorima, konfliktima i problemima unutar savremenog društva, gde autor svoje refleksije na ove teme prenosi na platno. Simultano razmišljajući i slikajući, on konstruiše proizvod u vidu kreiranja nedefinisanih, sumornih formi koje na osoben način oslikavaju licemernost i poraženost ljudskih odnosa. Indikativan je i sam naziv izložbe, u kojem su na jednom mestu simbolično sublimirane sve autorove ideje. Iza idiličnog naslova krije se konstrukt kreiran originalnim metodom koji je autor pruzeo iz svoje slikarske prakse. Stvarajući svojevrsnu iluziju, Hrnjazović polazi od lepog motiva, pitoresknog prizvuka romantičnog Mediterana, ispod kojeg gradi čitav paralelan univerzum, kao drugu krajnost istog motiva, njegovu tamnu i manje privlačnu stranu do koje dolazimo “kada zagrebemo površinu”, kako nas autor i poziva da čitamo njegove slike. Mediteran posmatran kroz prizmu Hrnjazovićevog razmišljanja, daleko je od onog na koji smo navikli, i postaje more podeljeno krajnostima, gde na različitim polovima srećni uživaju u blagostanju, dok drugi očajnički traže put ka normalnom životu. Jedni se kupaju u blagodetima kapitalizma, a drugi panično beže iz svojih otadžbina trećeg sveta u potrazi za lepšom stvarnošću.

Autor razmišlja kroz sliku, prenoseći metodologiju razmišljanja na platno, likovnim i misaonim procesima rastačući socijalne tabue i uvrežena mišljenja današnjice. Određeni nepravilni, spontani pravci i neočekivane putanje karakteristične za proces razmišljanja jasno se mogu uočiti i u procesu slikanja, čime se stvara dodatni sloj u njegovom stvaralaštvu. Ovako nastale slike mogu se posmatrati kao isečci magnovenja, frejmovi realnosti koji nose sublimirane poruke. Zamrznute u delu sekunde ove nekada teške i opskurne predstave ubačene su poput opomena u idilu i lenjost svakodnevnog života.

Važnu specifičnost Hrnjazovićevog izloženog stvaralaštva čini fenomen visoke autonomnosti njegovih slika. U duhu razmišljanja V.Dž.T. Mičela u tekstu “Šta slike žele?” možemo primetiti da posle impulsa rađanja, kada autor udahne život platnima, slike nastavljaju nezavisno da žive, odvojene od svog tvorca. Slika postaje jedinka za sebe izložena raznim tumačenjima i percepcijama, “ličnost” sa sopstvenom socijalnom i psihološkom moći. Slikajući specifične “mreže” simbola i predstava, autor nakon stvaranja, delo na određeni način oslobađa, pristajući da u izvesnom smislu izgubi kontrolu nad njim, nakon čega ono poput živog bića nastavlja dalje samostalno, komunicirajući sa svakim posmatračem ponaosob, pričajući uvek različite priče.

Milan Šušak

Bura, ulje na platnu 75x110cm, 2016.



Cvetni vrt, ulje na platnu 75x110cm, 2015. (u privatnoj kolekciji)





EN / SR